Kako Reagovati Na Negativne Blog Komentare?

Ako ste išta nalik meni, onda sigurno ne pišete blog postove s namjerom da ulovite koji negativan ili vulgaran komentar.

Svaki blogger voli komentare – i to ne samo one kojim vas hvale nego i one neutralne. Komentari su dobri za ego. Svaki komentar je iznenađenje, potvrda da još neko osim vas čita vaš blog.

Teško je kad se dobije negativan komentar. To je kao da vas puknu pesnicom u želudac. Naljuti nas i hoćemo da što brže napadnemo, uzvratimo istom mjerom. Zar ta osoba nema boljeg posla nego da vrijeđa? Kako ih nije stid? Zašto čitaju ako im se ne sviđa? Ko ih je vaspitao? Fanatci! De da ja za čas odgovorim, obrišem, blokiram bezobraznike…..

Dečko, hajde ohladi! Odmakni se od kompjutera, popij kaficu, zapali cigaru. Vrati se i opet pročitaj komentar.

Prvo procijenite prirodu komentara. Da li je to konstruktivna kritika? Da li komentator negira tačnost podataka koje ste dali? Da li je komentar zloban, bezobrazan, vulgaran ili čisto načisto smiješan?

Pogledajmo prvo zle, bezobrazne, vulgarne i smiješne komentare. Možda je to sarkastična primjedba na vas kompletan rad. (Joj što smo pametni.). Možda je kritika vašeg načina života, vaše religije, nacionalnosti, spola? (kao komentar na mom blogu koji me naziva šejtanovim slugom i nečim jos vulgarnijim). Šta gos da mislite o “šejtanovim slugama” komentar zvuči nepristojno i na neki bolestan način smiješno.

Ako je komentar nepristojan, ne odgovarajte na njega. Smjestite ga pod “B” kao “Budaleština”. Vaši redovni posjetioci će odmah znati o čemu se radi i odmahnuti glavom. Takav komentar sam po sebi neće pokazati ništa loše o vama lično. Ako se pak svađate s ljudima koji nemaju pojma ko ste i šta ste, e to je gubljenje vremena, sitničarenje.

Konstruktivna kritika i ukazivanje na neispravne činjenice.

Komentari ove vrste obično počinju sa nečim pozitivnim kao, “Ja stvarno volim vas blog ali se ne slažem sa…..”. Onda možda nastave sa pitanjem o porijeklu i tačnosti podataka ili kritikom vašeg stanovišta po nekom pitanju. Nakon prve ljutnje, dolazi samokritika. Pitate se da li je čitaoc stvarno u pravu i kako bi mogli da popravite grešku. “Da li smo stvarno napravili grešku u koracima, jesmo li bili fer?”

Ukoliko niste u pravu i ako ste napravili grešku, izvinite se i popravite grešku. Izvinite se putem komentara i lično putem emaila. Niko nije bezgriješan pa tako niste ni vi.

Ukoliko, objektivno gledajući vjerujete da ste bili u pravu, i da znate kako da to dokažete, onda treba da odgovorite na negativan komentar. Prvo se ohladite, smirite i dotjerajte. Kad ste spremni, odgovorite u komentaru na pristojan i profesionalan način. Kažite sve što imate, pokažite dokaze i završite s tim. Ako je komentar duži od posta, naka je. Samo pokažite da vam je stalo i da vam je vaš blog važan.

Odgovor treba da je u vidu komentara, i to samo jednom. Nema potrebe da gubite vrijeme braneći se u nedogled. Nastavite kao da ništa nije bilo, ne trošite dragocijeno vrijeme na jalove debate.

Ukoliko se naljutite zbog negativnog komentara, može vam se izmaći da kažete nešto kao “Ako ti se ne sviđa, ne čitaj”. To je standardna odbrana koja ima svoje mjesto. Rečenica kao što je “Ako ti se ne sviđe, ne čitaj”, može i treba da se odnosi na tematiku sadržaja bloga. Tako ja ne čitam trač blogove pošto me stvarno ne interesuje šta je neka filmaska zvijezda rekla i s kim se ko zabavlja. Ali, s vremena na vrijeme, i ja čitam neke od tih trač blogova koji su pisani na interesantan i zabavan način. Sviđa mi se kako opisuju nesto što me u principu ne interesuje ali me privlači njihov stil pisanja.

Nije li lijepo težiti nečemu što ljudi mogu da poštuju ako ne mogu i da vole? Nije li lijepo znati da neko, pa makar to bila samo jedna osoba na svijetu, može da nađe nešto korisno, zabavni ili poučno u onome što ste vi svojim trudom stvorili?

Ipak, ne razbacujte se s rečenicom kao što je “Ako vam se ne sviđa ne čitajte”. To znači “otkači, ja te ne trebam”. Da li je to tačno? Vi ustvari trebate svoju publiku, zar ne? Ja lično želim da ljudi čitaju moj blog. Nije mi stalo da ikoga tjeram i ne želim da se pravim da mi je svejedno. Meni ne trebaju obožavaoci, ja sam ljudsko biće.

S druge strane, stvarno mi nije stalo da zadržim luđake. Svijet je pun budala i aktivista svake vrste. Ja bih rađe da mi je publika obrazovana, i da ima meni slične poglede na svijet. Ja se ne bunim ako ljudi ne žele da čitaju moj blog jer im se ne dopada moj stil pisanja. Ne smeta mi ako odu jer ima se ne sviđa moj način razmisljanja. Ali mi smeta da gubim ljude zbog mojih odgovora na provokacije ili ako se naljutim što se ne dive svakoj riječi koju ja napišem.

Moj blog je moj hobi. Vama je vaš možda nešto drugo. Internet je divlji zapad. Opustite se i ne dajte da vas indijanci uznemiravaju.

Tagged as: etiketa, Pravila ponasanja